„СРБИЈА - Национална ревија”, број 99
РЕЧ ПРЕ
Пустили смо сузу, да. У Солуну смо испратили Ђорђа Михаиловића (1928–2023), чувара светих хумки, оног који је бдео над најбољом од свих Србијâ у новом веку. Из Кареје смо у Црну Гору допратили освештану икону Богородице Млекопитатељнице. Саставили смо чукарички летопис, сетили се Стојана Ћелића и Моме Капора, разговарали са Братиславом Р. Милановићем и Урошем Стевановићем, били на изложби „Светост уметности”. Свратили на добро позната стара места.
А суза? „Немој о томе”, тешио нас је давно стари Стеван Раичковић, друг наш. „Ја плачем и на рекламе.”<
САДРЖАЈ
Увођење
Прекасно за песимизам
Витраж
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ
Албум
ЈЕДНА ИЗЛОЖБА У ГАЛЕРИЈИ РТС
Светост у уметности
Светиње
ОСВЕШТАНА КОПИЈА ИКОНЕ БОГОРОДИЦЕ МЛЕКОПИТАТЕЉНИЦЕ ИЗ КАРЕЈЕ ДАРОВАНА МИТРОПОЛИЈИ НА ЦЕТИЊУ
Где год дође, доноси цело небо
Икона је дар старца Никодима, из карејске Испоснице Светог Саве, Митрополији црногорско-приморској Српске православне цркве. Да донесе мир и молитву, благослов и заштиту Црној Гори са Свете горе у овом тешком времену. На путу од Кареје, преко Албаније, до Цетиња, светињу су допратили игуман острошки Сергије, потписник ових редова, као и Крсто Пауновић, Александар Милојевић, Драган Микић и Милош Томић. На Цетињу је дочекана звонима, појањем, шпалиром и молебаном
Пише: Мишо Вујовић
Одлазак
САХРАЊЕН ЂОРЂЕ МИХАИЛОВИЋ (1928–2023), СОЛУНСКИ ЧУВАР СВЕТИХ ХУМКИ
Смирај под српском земљом
Од 1960. чувао је најбољу од свих Србија, ону херојску и отаџбинску, ону одану и слободарску, ону чији синови почивају на Зејтинлику. Није тражио ништа друго до да и он почива ту, на Српском ратничком гробљу, крај оца и деде, пређашњих чувара. Званични представник Србије, министар Никола Селаковић, донео је на сахрану три тегле земље. Из Србије, Црне Горе и Српске. Додао их је оној солунској у гробу Ђорђа Михаиловића. Још једна жеља старог чувара, ретко изговарана, тако је испуњена
Пише: Миодраг Радомировић
Стазе
У СЕЛИМА ТОПЛИЧКИМ, ЧЕКАЈУЋИ ДА СЕ СРБЉИ У ПАМЕТ ДОЗОВУ
Жал за невиним шумама
Бог је овде био широке руке, што се и данас види на сваком кораку. А славна историја протеже се од праисторијског Плочника, преко густог римског наслеђа, Стефана Немање, Југ Богдана, Топлице Милана, до Гвозденог пука и даље. Овде су лековите и воде, и траве, и ваздух, и приче. Али људи, кратковидо, одоше. Села су скоро сасвим запустела, шумокрадице харају. Управо тамо зашли смо овога лета, међу ретке чуваре прага и ватришта
Текст и фото: Драган Боснић
Варошарије
КАКО ЈЕ У ПУСТАРИ ЖАРКОВАЧКОГ СРЕЗА НИКАО ГРАД
Чукарички летопис
Почело је од једног летњиковца на Голом брду и једне кафане под брдом. После су стигли трговци и занатлије, пруга и шећерана, хиподром и ковница новца, Пионирски и Филмски град... Живот је бујао по својим законима. Након првог „прилива становништва” у XIX веку, ту је било 150 људи. Данас их има 176.000, што је по бројности четврта београдска општина. Има све, чак и светске прваке, чак и православне Келте. А пресудне зачине додали су песници и хроничари, упркос пролазности, упркос забораву
Пише: Милош Лазић
Фото: Јован Ђорђевић, Раде Крстинић,
Архива Општине Чукарица и ОШ „Јосиф Панчић”
Око
СТОЈАН ЋЕЛИЋ (1925–1992) И ЊЕГОВИ СВЕТОВИ ЧИСТЕ ЛИКОВНОСТИ
У уметности нема невиних
Винуо се до таквих висина, интелектуалних и сликарских, да неке студије о његовој уметности делују помало наивно. Покренуо је и уређивао часопис „Уметност”, био изузетан педагог и важан есејиста, члан „Децембарске групе”, „Самосталних” и „Групе 69”. Направио је изразит отклон од реализма, метафизике или фантастике, избегао замке енформела и свих видова порицања слике. Због унутрашњих квалитета, искључиво ликовних, његово дело биће цењено и у будућим временима
Пише: Дејан Ђорић
Стари мајстори
МОМО КАПОР (1937–2010), СЛИКАР КОЈИ ЈЕ ПРИЧАО, ПИСАЦ КОЈИ ЈЕ СЛИКАО
Живети се не мора, причати се мора
Волео је овај наслов и обрадовао би се што га враћамо пред читаоца. Био је знаменита фигура – јунак свога доба, драгоцени и свестрани сведок епохе. Распон његових крила био је од Сарајева, где се родио, до Београда у којем се упокојио. А сенка му трепери и на дубровачком Страдуну и у Будви, на скверовима Менхетна и Париза, на Ади и дуж Скадарлије, по београдским плочницима и квартовима – сваки би се могао звати по њему. Када је почео распад Југославије, он је одлучио јасно и непоколебљиво: стао је уз свој народ
Пише: Драган Лакићевић
Живот, романи
БРАТИСЛАВ Р. МИЛАНОВИЋ, ПЕСНИК У ДОБУ „ПРОПЕВАЛЕ ГОМИЛЕ”
Сва наша нада
Надајмо се да свет неће нестати него смо само ми дотрајали, разборитост нам се осипа и наш циклус се ближи крају. Бивало је тако и пре нас. У Београду су се појавили неки осиони људи, вређају га својим накарадним представама о граду, прождиру га својом похлепом за новцем. Чији то шљам ваља Морава, у какве су то пластичне дроњке обучене врбе на обалама Тимока и Млаве? Има још Срба којима је стало до истинских културних вредности и који су спремни да квалитетом живота плате цену за то. Неће све потонути у Крезово злато
Пише: Бранислав Матић
Арена
УРОШ СТЕВАНОВИЋ, СЕЛЕКТОР ВАТЕРПОЛО РЕПРЕЗЕНТАЦИЈЕ СРБИЈЕ
Бриге и наде
После генерација које су поставиле највишу меру и ушле у анале светског спорта, није лако наставити истим путем. Потребно је време, а њега данас као да нико нема. Упркос посртањима, нарочито овог лета, сачувана је смелост да се верује у олимпијску медаљу и друге победне венце. Играчима мало треба да поврате сигурност и самопоуздање, да проради шампионски ген, само им треба помоћи поверењем и стрпљењем. Резултати ће опет доћи ако се у томе буде истрајало
Пише: Дејан Булајић
Примери
КАНЦЕЛАРИЈА ЗА ПОМОЋ ОСОБАМА СА ИНВАЛИДИТЕТОМ НА БЕОГРАДСКОЈ ЗВЕЗДАРИ
Лако доступна подршка
Информишу, заступају, промовишу, штите, пружају психолошку и психосоцијалну подршку. Особама са инвалидитетом и њиховим породицама поручују: нисте сами. Увек постоји неко, у овом систему, ко може и хоће да помогне. Тражити помоћ није срамота. Доћи до остварења циља некада је тешко, али је лакше уколико имате на кога да се ослоните. А овде имате, свакодневно
Пише: Алекса Комет
Чистоћа
УКЛАЊАЊЕ ГРАДСКЕ ДЕПОНИЈЕ, ВЕЛИКИ ЕКОЛОШКИ ПОДУХВАТ
Зелена Рума
Вишедеценијски проблем одлагања комуналног отпада решен је прикључивањем на регионалну депонију „Срем–Мачва”. А онда је уследило затварање, санирање и култивисање досадашње депоније. Завршна фаза биће догодине: озелењавање простора где је некада било ђубриште. Министарство за заштиту животне средине и Општина уложили су у ово близу 300 милиона динара
Водич
У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ 155. ЛЕТО ОРГАНИЗОВАНОГ ТУРИЗМА
Време је за вас
Живописни карневал, бројни концерти и забаве, сваке вечери препун Трг културе. Тако ће бити и у наставку лета. Ако досад нисте, можда је прави час да проверите шта то Врњачку Бању чини тако самосвојном и привлачном. А 14. јула свечано је обележен Дан општине и додељена су бројна признања
Оквир
БРОЈНЕ АКТИВНОСТИ У „МЕРКУРУ” ОВОГ ЛЕТА
Стабилност и унапређења
Медитеранци, усред лета, поново у „Меркуру”, што је нарочита потврда квалитета. У јуну је и поплава ударила на Бању, али су у „Меркуру” све последице брзо отклоњене. Наставак пробних програма са партнерима из Европе
